See/saw

Aleksandar Gazibara

– Zdravo, Danijele... hodi, sedi.
– Ko si ti?
– Nije to sad važno. Sedi ovde sa mnom.

Tek tada primeti drvenu ljuljašku okačenu o dva užeta koja su se gubila visoko u tami. Prostor je bio obavijen tišinom. Ispod – mirna površina, možda jezero.

– Kako sam se ja ovde našao?
– Kako si, Dani?
– Tako me je samo majka zvala.
– Kako si?
– Trenutno... zbunjeno – reče Danijel i oprezno spusti pogled ka vodi.
– Razumljivo. Ali kako ti je u životu?
– Hm... to je komplikovano.
– Zašto?
– Pa ne znam ni sam. Ne razmišljam o tome duboko filozofski. Sve je u redu, ali istovremeno prazno i banalno; nisam zapravo zadovoljan.
– A šta bi te učinilo zadovoljnim?
– Kakvo je to pitanje?
– Suštinsko, zar ne?
– Da.
– Onda?
– Kada sam bio mlađi, pisao sam.
– Zanimljivo.
– Maštao sam da budem pisac...da posmatram svet oko sebe i da možda dođem do nečega vrednog zapisivanja. Ljudi meni daju pažnju, ja njima događaje i rasplet.
– Već bolje zvučiš.
– Zanimljiva mi je tema.
– Možda zato što pričamo o onome što ti je oduvek bilo blisko.
– A šta ti zapravo hoćeš?
– Samo da malo razgovaramo – ljuljaška se blago zaljulja.

Ako je ovo noć, onda je bez ijedne zvezde i odsjaja.

– Kada bih mogao da ti ispunim želju, šta bi to bilo, Dani?
– Ha... kao duh iz boce – reče Danijel, a onda mu lice prekri tanka senka.
– Možda dug život... Moji su otišli prerano.
– Eh, da, a šta bi te još usrećilo?
– Pa rekao sam ti već, voleo bih da ponovo pišem.
– Pa, nisi to baš tako rekao, ali to jeste dobar odgovor. Suštinski. Ali naravno... ko sam ja da ti to kažem.
– Da, ko si?
– Nije to mnogo važno. Dani, mislim da smo se sve dogovorili. I da će sve biti u redu. Krećem sada. Nećemo se uskoro videti. Pozdravljam te.
– Da... doviđ... mislim, zdravo – reče Danijel zbunjeno.

Kada se malo pribrao i pre nego što je otvorio oči, osetio je da leži.

Prostorom je vladao miris joda. Isprekidani alarmi i digitalni otkucaji aparata remetili su tišinu. Shvatio je da ne oseća noge – visile su, fiksirane u držačima.

– G-dine Mitroviću, čujete li me? Molim vas, ne pomerajte se. Doktor kaže da ste imali ozbiljan udes. Na sreću, niko nije stradao. Sve će sada biti u redu. Samo se opustite.